Vodič kroz fondove Narodne biblioteke Srbije

La aplicación muestra el contenido de los ocho fondos especiales de la Biblioteca Nacional de Serbia

Aplikacija prikazuje sadržaj osam posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije.

U Odeljenju posebnih fondova Naro dne biblioteke Srbije prikupljaju se, čuvaju i daju na korišćenje oni bibliotečki materijali koji ne spadaju u opšti, redovni fond biblioteke. Ova „posebna“ građa je grupisana u nekoliko zasebnih celina, odnosno zbirki, koje imaju svoje karakteristike i specifičnosti prema vrsti bibliotečkog materijala, a potom i dragocenu kulturnu, istorijsku, muzeološku i naučnu vrednost. To su sledeći fondovi i zbirke: Zbirka mlađih književnih rukopisa i arhivalija, Fond stare, retke i minijaturne knjige, Grafička zbirka, Kartografski fond, Fond fotodokumenata, Zbirka muzikalija, audio i audiovizuelne građe, Fond legata i biblioteka celina i Ostale posebne zbirke.

Veliki procenat vrednosti koje bi danas pripadale Odeljenju posebnih fondova stradao je ili nestao za vreme Prvog svetskog rata, a najviše tokom bombardovanja 1941: biblioteke celine Vuka Karadžića, Đure Daničića, Lukijana Mušickog, zatim veliki broj stare i retke knjige, fotografija, grafika, plakata, kao i bogati arhiv turskih dokumenata o Srbiji. Iako je još sredinom 19. veka prvi srpski bibliotekar Filip Nikolić prepoznao potrebu da se ove kolekcije posebno grupišu i zaštićuju, moglo bi se reći da je Odeljenje posebnih fondova prvi put formirano tek 1947. go dine.

Građa je u fond stizala obaveznim primerkom, često kupovinom, kao i poklonom ili razmenom. Posebnim odlukama saveznih i republičkih organa vlasti, 1946. godine Biblioteci su dodeljene i: Dvorska biblioteka, Biblioteka Senata, deo Biblioteke Narodne skupštine i Biblioteka Društva Svetog Save.

Godine 1947. formirano je ukupno devet odeljenja Narodne biblioteke, od kojih su dva važna za genezu Posebnih fondova: Odeljenje pomoćnih zbirki, koje je obrađivalo geografske karte, atlase, muzikalije, slike, plakate i sl. i Odeljenje rukopisa, starih i retkih knjiga. Kasnije, 1961. godine, od ova dva nastaje današnje Odeljenje posebnih fondova, s jedne strane, i, sa druge, Arheografsko odeljenje, u kome se nastavlja sa proučavanjem rukopisa. Čitaonica posebnih fondova ima 37 mesta i 10 računara i u njoj se mogu koristititi specifične vrste građe, koje su od izuzetnog kulturnog značaja i imaju veliku muzeološku vrednost. Postoji još i kartografska čitaonica, koja je opremljena stolom za pregledanje i precizno precrtavanje karata i planova, kao i muzička čitaonica za korišćenje muzikalija i fonodokumenata.