Azerbejdžanska Kuhinja

This application is intended for those who are interested in Azerbaijani cuisine

Azerbejdžan je zemlja sa veoma lepom prirodom, neverovatno zanimljivim istorijsko-arheološkim spomenicima, originalnom kulturom i tradicijom. Delom tradicije se smatra i nacionalna kuhinja, koja je, po mom mišljenju, jedna od najinteresantnijih na Istoku. Nacionalna kuhinja bilo koje zemlje je njeno lice. Kroz nju se vide ne samo gastronomske specifičnosti već i karakter, temperament i mentalitet jednog naroda.

U azerbejdžanskoj kuhinji se mogu naći sličnosti sa tradicijama drugih naroda u svetu. Ali, s druge strane, azerbejdžanska kuhinja ima svoj identitet i kolorit. Jela naše zemlje su raznolika, kao i njeni pejzaži.

Glavne komponente azerbejdžanske nacionalne kuhinje određuju se prirodnim uslovima u zemlji. Planinska, morska i suptropska klima dozvolili su široku primenu jagnjetine, govedine, živine, rečne i morske (kaspijske) ribe, a takođe voća i povrća. Za azerbejdžansku kuhinju je karakteristično korišćenje takvih začina kao što su šafran, semenke kima, komorač, anis, ljute papričice, lovor, korijander i zeleno začinsko bilje poput metvice, kopara, peršuna, celera, estragona, bosiljka, timijana i slično. Veoma česta su jela sa kiselim mlekom, pilav i kebab. Od začina je svakako najpopularniji šafran, koji daje neverovatan ukus hrani.

Azerbejdžan je bogat različitim izvorima ribe, posebno sevrjugom (zvezdasta jesetra) i jesetrom.

Jedno od najpoznatijih jela azerbejdžanske kuhinje je – plov (pilav). Postoji četrdesetak recepata za njegovu pripremu. U zavisnosti od vrste dodataka, pilavi se zovu: kaurma-pilav (s janjećim raguom), sabza kaurma (s janjećim raguom i zelenim začinskim biljem), tojug-pilav (s piletinom), širin- pilav (sa slatkim suvim voćem), sudlu pilav (pirinač na mleku) i sl.

Pripremaiserviranjepilavaimajusvojeposebnosti i tradiciju. Za razliku od drugih nacionalnih kuhinja, pirinač za pilav kuva se posebno, a meso, povrće, suvo voće i drugi sastojci odvojeno. Sve zajedno povezuje se u jedno jelo samo prilikom serviranja za stolom.

Jedno od glavnih mesta u azerbejdžanskoj kuhinji zauzimaju i jela sa roštilja (kebab). Vrlo popularne su različite vrste „dolma“, poznate ovde kao „sarma“ – mleveno meso sa pirinčem, uvijeno u vinovo lišće, lišće kupusa ili dunje – ali i punjen patildžan, paprika, paradajz i dr. Trpeza je nezamisliva bez hleba ispečenog u tandiru (glinena peć): lavaš (tanka tortilja) ili čureka (tanka lepinja).

Posle jela sa mesom često se služi hladna supa od kiselog mleka – dovga. Pretpostavlja se da dovga pomaže boljem varenju „teškog“ masnog mesa. Tradicionalni ručak se završava raznim orijentalnim slatkišima, čajem ili šerbetom.

U Azerbejdžanu je veoma omiljen crni čaj. Čaj u Azerbejdžanu je simbol toplog gostoprimstva. Piju ga bilo kada i bilo gde. Od pradavnih vremena postoji tradicija: kad dolaze gosti, prvo se poslužuje čaj. Čajem počinju i završavaju gozbu. Serviraju čaj u specijalnim malim staklenim čašama u formi kruške – armudi. On se poslužuje s raznim džemovima: od dunja, smokava, kore lubenice, marelica, trešanja, belih trešanja, bresaka, šljiva, oraha, jagoda, kupina, grožđa, duda. Prilikom pripreme čaja radi posebnog ukusa ponekad se dodaju klinčići, kardamon i drugi začini.

U vreme praznika su veoma popularni slatki proizvodi: pahlava (baklava), šakerbura (kolačići od testa punjeni orasima i šećerom), šeker-čurek (vrsta vanilica), kjata-karabahska, šorgohal (razne vrste slatkih i slanih pogačica) i dr.

Veoma je poznat i došab – vrsta sirupa od grožđa, kao i naršarab – sirup nara, i mnoga druga jela i napici azerbejdžanske kuhinje.

Nadam se da ćete isprobavajući ove recepte osetiti miris Azerbejdžana, postati ljubitelji njegovih nacionalnih jela i poželeti da posetite ovu lepu zemlju, gde Vas očekuju gostoljubivi prijatelji.

„Nuš olsun!“ („Prijatno!“) – tako govore u Azerbejdžanu, rado pozivajuće goste na bogatu trpezu.